Od kad je “sveta i veka”, postojali su razbojnici i lopovi, koji su se iz raznih razloga bavili ovim zanatom. Sa pojavom Interneta, svoju aktivnost su preneli i na ovu platformu… Istorija “hakerstva” počinje još davne 1969. godine, sa pojavom preteče Interneta, Arpanet-a. Kako se tehnologija razvijala, razvijali su se i hakeri koji su pokušavali svojim znanjem da se utrkuju ko će inteligentnije i jednostavnije razbiti zaštitu softvera i elektronskih servisa. Prvi zvanično osuđeni haker, bio je John Draper 1971. godine, sa pseudonimom Captain Crunch, koji je pomoću zviždaljke iz corn flex-a, koja je proizvodila zvuk frekfence od 2.600 Hz, uspeo prevariti telefonsku centralu i telefonirati besplatno. Ipak, uhvaćen je i osuđen na 5 godina uslovne kazne. Od ovih pra početaka hakerisanja, do danas, razlozi ovog delovanja su ostali isti: dokazivanje svog tehnološkog umeća, ometanje druge strane u radu,  špijuniranje (poslovno i međudržavno) i pribavljanje finansijske koristi ... ili kombinacija svih pomenutih razloga. Takođe, hakerisanje možemo podeliti na dve ciljne grupe koje zanimaju hakere. Fizička lica, kojima hakeri pokušavaju da ukradu šifre e-maila, naloga na društvenim mrežama, platnih kartica ... Pravna lica, od kojih hakeri žele da ukradu podatke i sredstva (industrijska i državna špijunaža), da im onemoguće rad, da ih na taj način ponižavaju i kvare ugled i reputaciju i sl. Na osnovu pristupa hakerisanju ili metodi, postoji nekoliko osnovnih pretnji.

• Crvi i virusi – zlonamerni programi, koji mogu da zaraze računar sa namerom da kradu podatke. U dodri sa računarom dolaze prikačeni uz neki file koji ste primili preko e-maila ili ste skinuli sa Interneta. Uz pomoć njih, haker ima potpun pristup računaru, može ga blokirati, usporiti, oštetiti softver ili hardver, uzeti podatke, preko e-maila ga proširiti svim vašim kontaktima iz adresara...
  • Zaštita od Crva i Virusa je moguća, korišćenjem licenciranih security programa. Kako bi security programi bili uvek ažurirani, na njima rade specijalizovane kompanije koje okupljaju veliki broj profesionalnih inženjera i programera koji su u neprestanoj rovovskoj borbi sa novim Crvima i Virusima. Zato je uvek sigurnije i ekonomičnije koristiti plaćenje security softvere nego besplatne. Odluka je na samom korisniku.
• DoS i DDoS napadi – reč je o učestalom napadu na neki komjuterski ili Internet servis sa ciljem da se isti preoptereti i korisnicima onemogući pristup. Ovakvi napadi se mogu vršiti sa jednog ili više kompijutera, u zavisnosti od veštine samog hakera ili hakerske grupe. Prethodnom upotrebom malo pre pomenutih crva i virusa, hakeri dolaze do IP adrese zaraženog kompijutera i istu koriste kao izvor slanja neprestabih „upita“ na napadnuti servis. Ovakvi napadi se obično koriste za napade na web sajtove i kada čujete da je neki web sajt „pao“, velika je verovatnoća da je u pitanju DoS ili DdoS napad. Primer za ovaj napad je sledeći: Neki sajt ima na sebi sadržaj, bilo da je u pitanju teksualna ili audio ili video formata. Kada vi kao korisnik tog sajta kliknete na neki sadržaj, komunikacija između vašeg kompijutera i servera na kome se nalazi web sajt se optereti na minimalnom nivou. Ali ako sa nekoliko stotina ili hiljada kompijutera u razmaku od 1 sec do 30 minuta, stignu stotine hiljada „klikova“ ili upita, dolazi do potpune blokade web sajta jer procesor samog servera i pristupni Internet kanali budu u potpunosti zagušeni ovim aktivnostima.
  • Zaštita od DoS i DDoS napada je moguća i vrlo efikasna. Prilikom odabira Internet Servis Provajdera kod koga želite da držite svoj sajt, potrebno je obratiti pažnju na pristupne Internet kapacitete koje ima Provajder, na opremu koju koristi Provajder, na sigurnosni nivo koji Vam Provajder garantuje, na reputaciju samog Provajdera... Obično se korisnici opredeljuju za Provajdera na osnovu cene koštanja i ne obraćaju pažnju na pomenute karakteristike... Ovo se slikovito može uporediti sa čuvanjem novca... Kada hoćete da sačuvate svoj novac, ne držite ga u kući ili stanu, već tražite Banku, koja vam uliva poverenje, ima reputaciju i tradiciju u bavljenju svojim poslom... Tako i u Internet poslovanju, trebate da poslovanje poverite profesionalcima sa reputacijom, kako bi sačuvali svoje poslovanje i kako bi od strane Provajdera imali podršku prilikom eventualnih napada...
• Sniffing i Phishing – Sniffing (njuškanje ili njuškala), su uređaji (hardver) ili suftver, koji mogu da nadgledaju kompletan elektronski saobraćaj između vašeg računara i internet servisa koji koristite. Naime, ovakvi uređaji se sa namerom koriste kako bi usmeravali vaš elektronski saobraćaj ali ako se na njih postave programi kao što su Crvi ili Virusi, mogu pristupati i samom sadržaju podataka ne samo njihovom usmeravanju. Na ovaj način se mogu ukrasti svi podaci koje šaljete e-mailom ili ostavljate na vašoj e-banking strani... Phishing (pecanje), je vrsta napada kada se napadači ili hakeri predstavljaju kao određene institucija ili pojedinici (identitet koji su ranije ukrali) i traže od Vas da im otkrijete osetljive informacije: korisničko ime, lozinku, podatke sa kreditnih kartica ili sl. Kako bi Vam napravili direktnu materijalnu štetu. Oni obično koriste falsifikovane e-mail naloge za koje korisnik pomisli da ih šalje njemu poznata institucija ili pojedinac.
  • Zaštita od ovakvih napada je moguća. Potrebno je ne odgovarati na e-mailove u kojima „finansijske“ institucije traže lične podatke, ne kliktati na linkove koji su sadržani u e-mailovima dobijenim od nepoznatih osoba, često menjati lozinke, koristiti licencirane antivirusne softvere, lično kontaktirati pomenute institucije i proveriti da li su one tražile takve podatke, odabrati kvalitetnog Internet Servis Provajdera za vašu vezu sa Internetom.
• Spyware, Spam, Botnet – Spayware (špijunski programi) su programi koji se instaliraju na kompijuter bez znanja vlasnika istog i prikupljaju podatke o navikama korisnika: koje sajtove posećuje, u kom vremenskom intenzitetu, koja i kakva su interesovanja korisnika... Spam (neželjena elektronska pošta), ovo su svi e-mailovi za koje korisnik nije dao saglasnost da hoće da ih prima. Obično su to reklamne i prodajne poruke ne često sa ciljem obacivanja Crva ili Virusa u vaš kompijuter. Botnet (skraćenica od robot), su programi koji se instalirani na kompijuter sa ciljem da po naredbi pokrenu određene funkcije koje hakerima omogućavaju upravljanje računarom. Ovako zaraženi računari se nazivaju Zombiji i hakeri ih koriste kao osnov malo pre pomenutih DoS i DDoS napada.
• Trojanci – su zlonamerni programi koji se predstavljaju kao drugi kompijuterski programi, obično zabavnog sadržaja, a njihova stvarna namena je krađa podataka i informacija korisnika i korišćenje resursa zaraženog kompijutera (prostora na disku, memorije...).

Na osnovu znanja samog hakera ili grupe istih, prilikom napada, veoma često se koriste kombinacije svih pomenutih metoda sa napomenom da su nabrojane samo one najčešće i najkorišćenije… Iz svega ovoga, može se zaključiti da u virtualnom svetu (Internetu) postoje isti, pa i veći problem sa kriminalcima i lopovima nego u realnom svetu. Ovo saznanje ne treba da Vas plaši. Potrebno je da kao i u realnom životu nađete dobrog i kvalitetnog partnera za vaš Internet život, bilo da ste fizičko lice a prevashodno firma. Vaš Partner mora da bude kvalitetan, siguran i iskusan Internet Servis Provajder, koji je spreman i ima kapacitete da zadovolji sve vaše potrebe za brzim pristupom Internetu, za željenim Internet servisima, za kvalitetnom sigurnošću i sigurnim web prostorom za vaš web sajt.   M.Miličić M.Miličić